Svaka rekreacija znači odvajanje vremena za sebe što je u današnje vreme postala dragocenost. Iako se mnoge radnje automatizuju i obavljaju brže, sve manje imamo vremena. Zato je izazov pronaći vreme za sebe i biti dosledan u tome. Vreme i dužina trajanja neke prakse je najčešći faktor našeg izbora. Navikli smo da trening u fitnes-centru traje 45-60 minuta, pa često očekujemo slično od časa joge. Ali da li je to tako?
Časovi joge na koje sam ja išla trajali su 90 minuta. Prihvatila sam da to tako treba da bude i nisam dovodila dužinu časa u pitanje. Dešavalo se da ne mogu da budem redovna, jer osim tih 90 minuta morala sam da odvojim vreme za dolazak i odlazak, što je još najmanje 30 minuta. Kad to pomnožimo sa 3 puta nedeljno kao željeni broj dolazak, za mnoge je ovo samo misaona imenica.
Kada sam pošla na kurs za obuku joga instruktora, časovi su trajali najmanje 120 minuta i saznala sam da predani jogiji vežbaju jogu svaki dan po 6 sati! Često ćete čuti dugogodišnje jogine koje kažu da ni ne počinju da vežbaju ako neće imati barem 2 sata. Šta je prava mera?
Jogu možemo vežbati u fitnes-centrima ili joga-studijima. Naravno, i na online-času što je ove godine postalo pravilo. Časovi joge u fitnes-centrima su vrlo često ograničeni rasporedom celog centra i instruktori su primorani da se uklope u satnicu. Ovo u joga-studiju ne mora biti slučaj, kao ni na online-časovima, ali i ovde ćete naći kraće časove od 60 ili 75 minuta. Razlog ovoj dužini časova je prilagođavanje vežbačima koji nemaju vremena za duže časove. Čas od 75 minuta je zlatna sredina, kompromis.
Dešavalo se da odem na neki čas koji je trajao sat vremena i shvatala sam da mi je to malo, odnosno da mi nešto nedostaje. Nedostaje vreme da se sve uklopi i sve odradi. Joga nije samo fizička praksa, vežbanje joga položaja, odnosno asana. One čine najveći deo časa i mnogi se fokusiraju samo na fizički deo. Ali joga je više od toga.
Na času joge pristupamo sebi kao jednoj celini. Zato na času joge prvo umirujemo misli, prebacujemo pažnju na osećaj u telu, odbacujemo spoljne ometače. Svaki pokret i položaj u jogi je ispraćen dahom i trudimo se da otklonimo sve šumove koji mogu da nas ometaju. Zato je potrebno neko vreme na samom početku časa. Vrlo često na čas uletimo u žurbi, rasejani, sa milion misli u glavi. Treba dati sebi vremena da se umirimo. Čas može da počne i vežbama disanja, pranajamom, koje nas lagano uvodi u meditativno stanje. Zatim treba da pripremimo zglobove i mišiće za bezbedno vežbanje, bez povreda. Tek tada krećemo na asane. Prolazeći kroz asane vežbamo i disanje i pristunost. Zadržavamo stanje svesti i duha koje smo postigli na početku časa. Kada čas dovoljno traje, imamo vremena i da se posvetimo nekoj određenoj asani kako bismo mogli da možda ostvarimo napredak u dubini položaja, ako nam je to namera. Čas završavamo opuštanjem. Kroz joga nidru, jogička tehnika duboke relaksacije ili šavasanu. U ovom delu časa opuštamo celo telo i dozvoljavamo da se podignuta enregija ravnomerno raspoređuje po celom telo. Posle opuštanja postepeno vraćamo pažnju iz tela ka spolja i možemo da nastavimo sa svojim redovnim aktivnostima. Samo dok razmišljam i pišem o ovome, dobijam energiju, a kamoli da još i ovo sve odradim.
Naši ranojutarnji časovi su malo drugačiji i oni traju 60 minuta. Za početak, telo je tek ustalo iz kreveta i nije spremno za sve pokrete i položaje koje inače radimo. Ujutru treba da smo posebno pažljivi prema svom telu i manje zahtevni. Oni koji od jutra imaju imaju obaveze i manje vremena da odvoje za sebe, čas od 60 minuta je sasvim zadovoljavajući. Čak iako imamo manje vremena za produbljivanje položaja, telo je zahvalno. Svaki rad na telu se vidi i oseća.
Međutim, čas može da traje i kraće. Bolje i kratak čas nego nikakav čas. Jer od svega je najvažnija redovnost – navika da odvajamo vreme za sebe, da volimo svoje telo, održavamo ga jakim, gipkim i živim. Da meditiramo i osetimo dah, kako dišemo, da budemo prisutni, pa čak i 10-15 minuta.
Zato bih svakom preporučila da nekoliko puta nedeljno ili mesečno odvoji vreme za časove od 90-120 minuta. Tako će naučiti osnovne položaje i sekvence. Tada može da svaki dan odrola svoju prostirku i odradi svoju prasku. Jedan dan samo meditaciju, drugi put vežbe disanja ili položaje. Neki put i ceo čas. Tako barem ja radim. Telo pamti i uzvraća. Ranojutarnje časove koje vežbamo zajedno traju 60 minuta i mislim da su dobra prilika da usvojite sekvence koje možete da ponovite i drugim danima u trajanju koje vama odgovara.
A najbolje bi bilo kada bismo svi imali mesto u kući gde prostirka uvek stoji odrolana i čeka nas da bosih nogu stanemo na nju, osetimo čaroliju i posvetimo se sebi onoliko koliko možemo i želimo.
Namaste.
Foto: @iri_vu
Yorumlar